Jedna petnaestogodišnja djevojčica, voljela je jako ove stihove o proljeću, o emocijama koje nadolaze kao bujica, o svijetu koji se budi. Godine su prošle, djevojčica je odavno postala gospođa, ali stihovi su ostali, jutros mi zakucaše na prozor, pa ih dijelim sa svima koji se raduju ovom suncu što dolazi!
Osećam večeras dok posmatram laste
i pupoljke rane
kao srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;
kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;
kako čezne za svim što bi život mog'o
lepog da mu dade,
i da mu ničega ne bi bilo mnogo;
tako su velike čeznje mu i nade.
Osećam, da dosad sve je bilo šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela.
Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
Hvala na posjeti.
Fikreta
la traduzione in italiano di google non è un gran chè! i fiori sono bellissimi!
ReplyDeleteHai ragione, cara, la macchina non potrà mai sostituire l'uomo. Io non avevo coraggio di fare la traduzione, bisogna essere il poeta per tradurre bene la poesia.
DeleteDivna Desanka sve je rekla u zadnjoj strofi...
ReplyDeletePozdrav za gospođu-devojčicu.:)
...jos uvijek jedna od najdrzih Desankinih!
ReplyDeleteNeprevaziđena Desanka... I ja volim njene stihove.
ReplyDeleteMislila sam da sam je zaboravila, sad si me podsetila da pamti svaki stih...Prelepo što si ovo objavila..podelila s nama..
ReplyDeleteCiao arrivo da te grazie alla bellissima iniziativa di Kreattiva.. trovo che il tuo blog sia molto interessante ed infatti mi sono unita immediatamente ai tuoi followers...
ReplyDeletese ti va passa da me, dolcissimamenthe.blogspot.it... mi farebbe molto piacere :-) un abbraccio
Jako lijepi stihovi, nisam ih do sada znala...
ReplyDeleteO divoteeeeeeee... Ona je božanstvene pesme nama ostavila, za sva godišnja doba i sve prilike...
ReplyDeleteVolim da na postove koji su u stihovima, tako i odgovorim, ili u ovom slučaju, da se nadovežem:
SUDBA
U proleće, u proleće kad vrbe zelene
I potok teče plavim nebom umiven,
U cvetovima kad mirišu magle;
U proleće, u proleće ruže uvele
Zavoleh miris skriven.
U maju, nad srcem kad su mi se nagle,
Suđenice vile nisu umele
Od ludosti da mi ga spasu.
U proleće, u proleće ja zavoleh
Senke u nečijem glasu.
U proleće, u proleće, tako je suđeno,
Srcu mom uvek će ljudi da se čude
I žeđi mu niko neće shvatiti.
O, žao mi je mladića koji me voleo bude
U proleće, jer će patiti.....
Da znaš da sam ovih dana baš raspoložena za poeziju i jako mi je drago da si objavila ovu pesmu. Čitam tako neku antologiju i pitam se gde su ovi divni ljudi, zar je moguće da niko nije krenjuo njihovim stopama. Oni su nosili u sebi neku čudnovatu duhovnost, koju sada u nekim drugim, novim poetama ne mogu da vidim.
ReplyDeleteDivna je Desanka, jako volim njenu poeziju. Sećam se da sam u gimnaziji učila njenu pesmu "Vajar vaskrsava mrtvu devojku". Pesma je čarobna, ali ja, nažalost, sada ne mogu da se setim detalja. Sećam se početka koji ide otprilike ovako (inače je pesma jako duga):
Gde god se krenem miriše vlažna glina,
U travi, vatri, vazduhu i vodi
Osećam miris njen u kapi vina
Iz svakog mirisa on se uvek rodi.
I što god dodirnem zemlju tičem,
Taknem li druga ili mrve hleba
Približim li se na svetu ičem
I ako bi se rukom takao ma čega
Nje se tičem...
A onda ide divan opis stvaralačkog čina, koji nisam u stanju da ponovim :)
Prelijepi stihovi !!!!
ReplyDeleteObozavam Desanku!! Ona mi je omiljena pesnikinja, divno je podsetiti se nekih pesama, hvala na tome!!!
ReplyDelete