"Prolećna pesma"- Desanka Maksimović

Jedna petnaestogodišnja djevojčica, voljela je jako ove stihove o proljeću, o emocijama koje nadolaze kao bujica, o svijetu koji se budi. Godine su prošle, djevojčica je odavno postala gospođa, ali stihovi su ostali, jutros mi zakucaše na prozor, pa ih dijelim sa svima koji se raduju ovom suncu što dolazi!

         

                         Osećam večeras dok posmatram laste

                 i pupoljke rane

                 kao srce moje polagano raste

                 k'o vidik u lepe, nasmejane dane;

                 kako s mladim biljem postaje sve veće

                 i lako k'o krilo,

                 i kako mu celo jedno nebo sreće

                 i pakao bola ne bi dosta bilo;

                 kako čezne za svim što bi život mog'o

                 lepog da mu dade,

                 i da mu ničega ne bi bilo mnogo;

                 tako su velike čeznje mu i nade.

                 Osećam, da dosad sve je bilo šala

                 moga srca vrela;

                 da još nikom nisam ljubav svoju dala

                 koliko bih mogla i koliko htela.

                 Da ima u meni cela nežna plima

                 reči nerečeni',

                 da bih srce mogla poklanjati svima

                 i da opet mnogo ostane ga meni.

Hvala na posjeti.

Fikreta